M. Arh. Luka Mladenović, prof. Ivan Rašković, Arhitektonski Fakultet u Beogradu
…
идентиет, суштина стварности и неидентитет
Стварност је неизбројив и неспозјмљив процес настајања. Она подразумева суштинске разлике које немогу бити представљене. Идентитет ~ приказивање. Идентитет ради против и скрива дубља суштинска значења. Идентитет НИЈЕ множина. Identifiable је 1. Не постоји једна суштина. Суштина је иза. Не-идентитет.
Негацијом идентитета као механизма разумевања ствари – негира се и сингуларност релације посматрача и суштине ствари, омогућавајући тиме дубљу и непрестану спознају.
и д е н т и т е т Тумачећи “The Deluze Dictionary”, долазимо до идеје иденитета као субјективног, у толико што је увек перципиран од стране неког субјекта. Он представља релацију између посматрача и суштине посматраног. Идентитет, је створен. То је субјективна перцепција релације између посматрача и суштине. Битна реч за дефинисање идентитета је комуникација. Може се рећи и да је идентитет комуникација суштине.
Identity works against and covers deeper pure differences. (Deluze n.d.)
Као што се вербална или писана комуникација на српском језику заснива на речима, тако се комуникација коју суштина води са посматрачем одвија преко идентитета. Као и речи, идентитет осликава једну заокружену представу ствари – бит суштине. Суштина је бесконачна, док идентитет није. Делузе овде говори о самодеструктивности потпуне зависности савременог друштва на идентитету, управо јер идентитет не садржи срж ствари већ један њен део. Ослањање на идентитет одвраћа нас од стварности и онемогућава нам да је спознамо. Идентификовано је оно што може бити показано, суштина није. Она је непојмљива и невидљива. Подразумеван и неопходан процес кој се одвија у позадини, док комуницирамо идентитет. Стварност је процес настајања. Она укључује суштинске разлике које не могу бити представљене.
There can be no identity without pure differences standing in the background as a condition for the illusory appearance of a pure, well-determined identity (Deluze n.d.)
н е и д е н т и т е т Неидентитет, својеврсна је негација идентитета. Својеврсна, јер права негација идентитета не постоји, односно не постоји у релацији са човеком – посматрачем.
Наиме, ако је идентитет комуницирање суштине, између посматрача и посматраног, онда он мора постојати, ако постоји посматрање. Дакле у смислу буквалне негације, неидентитет је одсуство посматрања, односно одсуство идеје присутности. Као такав, он има своје место само у филозофији, као појам који објашњава нерелацију.
Овде појам неидентитет има једно друго значење, и он јесте можда пре ?идентитет?, односно идентитет.unknown. Скривање порнографске мисаоне детерминисаности појавности ствари, у покушају приближавања њене суштите бивства. Суштина је иза. (Deluze n.d.) Неидентитет је непостојање оног испред.
4.2. Циљ пројекта је негација идентитета. essence. Дисање. дозволити позадинским процесима суштине, да се расцветају. Стварност је небројив и неспозњив процес настајања. Циљ је открити стварност, скривањем идентитета – неидентитетом. Задатак је стога, формирање загонетне структуре куће – оне без промискуитетне појавности, која ће омогућити дубље продирање у своју суштину, негацијом буквалности – која води ка брзом препознавању и додељивању коначног идентитета.
Укидањем баналне појавности исказане у форми идентитета, остварије се могућност боље спознаје суштине. У мраку се најбоље слуша музика. Загонетним завођењем у комуникацији појавности објеката, током формирања његовог идентитета, могуће је дубље посегнути до суштине.
Објекат треба посматрати као предмет неидентитета, односно тајновитог идентитета. Он својом појавношћу, коју неминовно мора да има, поставља једну игру завођења – између јасног и магловитог.
“Завођење мора остати тајно. Поредак тајнога, који је и поредак завођења, очито постоји само у провокацији; то је готово потпуна супротност. Провокација значи покушавати учинити видљивим, посредством противречја, скандала, или изазова, нешто што би требало сачувати своју тајну. Ништавност више не постоји, а она је место тајне, место на којем ствари губе свој смисао, идентитет, не како би попримиле сваки могући смисао, него како би доиста на неки начин остале несхватљиве. Тајна у основи, лежи где год да је људи крију. То је такође могуће у дуалистичким, амбивалентним односима, у тренутку када нешто изнова постаје неразумљиво, као да је драгоцено.” (Baudrillard / Nouvel 2000)